Mračni sjaj
Osećaj u krvi gori kao greh
srce kuca tamu, ime za novi svet.
Krik u grlu zveri ne poznaje strah
mrak u meni ubija poslednji ljudski dah.
Vavilonske vatre gore, znam dolazi kraj
miris noći opet zove u mračni sjaj...
Otkucali sati, proključala krv,
ceo život gledaš gore, a opet si na dnu.
Nesanjani snovi odlaze u kraj
a da li je to njihov put, subdina zla.
Vavilonske vatre gore, znam dolazi kraj
miris noći opet zove u mračni sjaj...
Ja znam da život nije proklet
ali prokleo me je,
sanjam senke vremena
i sve je kao pre.
Sanjam izgubljeni svet,
nisam hteo kraj,
nemam više ničega,
samo mračni sjaj.
Osećaj u krvi kao prvi greh
srce kuca tamu, ime za novi svet.
Hladna kiša poliva i vrelo telo gasi
zar je kasno andjele da dušu spasim.
U daljini vatre gore, večni zagrljaj
kao da me prošlost zove u mračni sjaj...
Ja znam da život nije proklet
ali prokleo me je,
sanjam senke vremena
i sve je kao pre.
Sanjam izgubljeni svet,
nisam hteo kraj,
nemam više ničega,
nemam više...
Znam da život nije proklet,
ali prokleo me je,
sanjam senke vremena
i sve je kao pre.
Sanjam izgubljeni svet,
i nisam hteo kraj,
nemam više ničega,
samo mračni sjaj.
Da još te tražim...
tvoju gordost, tvoje laži.
Dok vražije misli
gore kroz moj san.
Da još te tražim...
tvoju gordost, tvoje laži.
Dok vražije misli
gore kroz moj san.
Da...da, još te trazim...
tvoju gordost, za moje laži.
I tvoje vatre plam
dok vražije misli
gore kroz moj san.
Writer/s: Nebojša Ević
