Sećanje na nas
Ovo je možda zadnji put
da pristajem da puštam
svojoj mašti sećanje na nas,
već dugo čekam uzalud
da sretnem nekog kao ti
negde na ulici, da sretnem tebe.
Ovo je mozda zadnji put
da priznaću ti kako još vidim te u boji,
već preterano dugo
čekam uzalud da priznaš samo na tren.
Ko si meni ti,
ko sam tebi ja,
i tu smo svaki put,
naš mali film u očima,
i znam o tebi da priznala ne bi,
ne ti...
Ipak pitam te
sa toliko laži ima li još istine,
u svim tim slomljenim jutrima,
ima li još jedna noć dovoljno duga za nas.
U oku ti sja,
da još znaš ko sam ja,
a po osmehu tvom,
ja još znam...
I ipak pitam te
sa toliko laži ima li još istine,
u svim tim slomljenim jutrima,
ima li još jedna noć dovoljno duga za nas.
Ipak pitam te,
briga me za sve laži i istine,
u svim tim slomljenim jutrima,
ima li još jedna noć za nas.
Writer/s: Nebojša Ević
