Vukovi i psi
Ja mogu da lajem,
ti moraš da znaš.
Ja mogu da režim,
ti ne smeš da čekaš.
Ne znaju oni da nemam više gde.
Pun bola, pun tuge,
za tebe i za druge.
Jednoga dana shvatio sam sve.
Ja mogu usnule uvek da probudim.
Ja mogu u strahu snagu da izbrusim.
Ne znaju oni da nemam više gde.
Pun bola, pun tuge,
pun bola, pun tuge.
Jednoga dana shvatio sam sve.
Sad moja jutra dolaze
tvojoj noći ja nosim kraj,
mojim putem psi idu u raj,
ove noći poslušaj, čućeš me.
Još mogu da lajem,
ti moraš da znaš.
Još mogu da režim,
ti ne smeš da čekaš.
Ne znaju oni da nemam više gde.
Jednoga dana shvatio sam sve.
Sve.
Sad moja jutra dolaze
tvojoj noći ja nosim kraj,
mojim putem psi idu u raj,
pevam pesme vukova.
Ne znaš ti ko sam ja!
Writer/s: Nebojša Ević
